Оснивање
Јесен 1994. године је, иако то изгледа прилично чудно након бурних догађаја у протеклих годину дана, била изузетно жива и значајна по питању покретања, оживљавања, оснивања и повезивања студентских организација и свих заинтересованих за студентску политику. Енергија која је била прикупљена и развијена Протестом ’92, изгубљена је и распршена његовим неуспешним крајем, па је време након тога донело празнину и мрак у којем је само најзагриженијим бунџијама повремено падало на памет да би они који размишљају о својој будућности, ипак морали да се организују због ње – и поред тога што је нација била угрожена неправедним, ничим изазваним и несумњиво наметнутим санкцијама, као и елементарним непогодама у виду хиперинфлације, рестрикција и одсуства слободе протока информација и других људских права.
Две дуге године било је потребно да ентузијасти са разних факултета успоставе међусобне контакте, размене искуства , почну да се састајти, упркос томе што су неки од њих имали сукобљене политичке ставове и интересе , донесу заједнички закључак да је неопходно створити снажну синдикалну студентску организацију која би увек деловала независно од било какве политичке гарнитуре. Концепт независног студентског организовања какав је промовисала Студентска унија Правног факултета, основа 1992. године уочен је као најбољи, тако да су те 1994. године прихвативши Повељу студентских унија формиране Студентска унија Математичког и Физичког факултета и Студентска унија ЕТФ-а.
Студентску унију Електротехничког факултета, скраћено СУЕТФ, зачео је иницијативни одбор у саставу: Саша Петровић (који је у самом почетку уложио пуно труда и поред тога што је било готово сигурно да ће напустити ЕТФ и иселити се на Нови Зеланд, где сада живи и ради), Станимир Миљковић и Ненад Митовски, а брзо су се прикључиле млађе снаге: Иван Лазаревић и Стеван Копривица, као и многи други пријатељи и колеге.
Вероватно то данас изгледа смешно, али тада је оснивање независне студентске организације од стране многих посматрано као некаква непријатељска делатност, па су на одређена места стизали дописи упозорења. Оптужбе да смо послати од стране ове или оне странке нема смисла ни набрајати. Иако и на самом факултету одлука о оснивању независне студентске организације није дочекана са одушевљењем, оснивачка скупштина је, уз присуство новинара, ипак одржана и у реду завршена. Усвојен је статут и изабрани су органи који су тада морали да се ухвате у коштац са ситницама као што су недостатак просторија и реакција колега “прво ви нешто урадите, па ћемо ми вас онда подржати”
